Priča Prodati dušu

Prodati dušu



“I???”
“Iiii trebalo bi da mnogo odmarash posle toga…”
Nakashljao se I besno progoworio kroz zube
“Doktore,ja sam trenutno PEWACH koji je izgubio swoj INSTRUMENT,koji wi namerawate da OPERISHETRE…potrebno mi je da budete DIREKTNI jer sam jebeno punoletan,a ocu da znam dal cu moci da progoworim wishe u zhiwotu,I koliko cu josh fanowa razocharati” sa welikom mukom je neke rechi I naglasio…uhwatio se panichno za grlo,ubrzano dishuci…Dechko sa plawim dredowima lagano je spustio swoju ruku na njegowo rame…doktor je progoworio “Prwo,molim was da se wishe ne naprezhete,samo otezhawate celu situaciju…” Bill je otworio usta da neshto progowori Ali plawi dechko, Tom, stisao ga je jache I owaj je samo spustio glawu…
“A kao drugo, ne mozhemo nishta sigurno da wam kazhemo, jer swe zawisi od toga kako ce operacija da prodje...ali ochekujte oko 10 dana” Bill je sa nevericom lagano podigao glawu
“Samo 10 dana? I mocicu da nastawim turneju” ochi su mu caklile I blagi smeshak se mogao primetiti Na njegowom inache poslednjih Dana izuzetno tuzhnom suncu…Doktor je duboko uzdahnuo…
“Ne gospodine Kaulitz…tih 10 dana necete moci da prichate…”
Bill je pun nade rekao “Da pricham…mnogo ?
“Ne…uopshte…swaka upotreba glasnih zhica mozhe oshtetiti wash glas…a sada je waljda najbitnije da ga sachuwate, bez obzira na wreme…” doktor je otworio usta da nastawi, ali iste sekunde Bill je zario facu u ruke I pocheo da plache kao nikada u zhiwotu…Tom ga je zagrlio I rekao doktoru da ih ostawi na trenutak same…Klimnuo je glawom I rekao da ce se wratiti kasnije…
“Hey…hey Bill u redu je, nemoj plakati,molim te,znash koliko me to ubija…molim te” rukom je gladio Billowu kosu I tiho mu shaputao…
“Tom…ja…ja ne znam…zashto…zashto ne…” kroz jecaje je Bill pokushawao da izgowori neshto, ali bezuspeshno…grlo ga je izdawalo,iz trenutka u trenutak swe wishe I wishe…
“Shhhh…slushaj Bill,ovo nije smak sweta,niti kraj nas,OK? Znash I sam da su nashi fanowi dobro primili swe owo, I da su u stanju da prawe peticiju da mi imamo wishe ODMORA…hey odmora…pa Bill oni bi prwi hteli da ti I bez owe dijagnoze smirish swoj glas na neko wreme…” Blizanac je znao zashto Billu swe owo pada tako teshko…uwek je mislio najwishe na fanowe…”A ustolam,10 dana nije tako strashno…mislim to je kao jedna nedelja” Bill je podigao jednu obrwu I chudno pogledao brata “Ili…kao…2 nedelje” Tom je zamuckiwao,Bill je uzdahnuo I opet legao na krewet,I zamishljeno gledao u plafon…
“Mozhda su u prawu…mozhda stwarno treba da se odmaramo malo wishe” Bill je proshaputao,a zatim se blago nasmeshio “Ali to je droga Tom,pa znash I sam kakaw je osecaj…ono stojish na bini,I gledash swe njih kako se smeju…uliwash im neku nadu,a onda pomislish,jbt ceo swet mozhe da bude srecan tako…pa znash I sam” nastawio je da shapuce,a Tom je samo klimao glawom “Da Bill,al sad je red na njih da tebi uliju nadu samim tim shto ce poshtowati to shto smo dokazali…pa znash wec shta,I da budu sada tu za tebe,da bi se sada ti smejao…” Bill je uzdahnuo I klimnuo glawom…u sobu je promolio glawu doktor “Mogu li sada da udjem?” Tom je seo na stolicu,uhwatio Billa za ruku,I klimnuo glawom
“Akhm,dakle…Nadam se da ste se smirili,I shwatili da je takaw oporawak neophodan,jer ako se sada ne odmorite dowoljno,moguce je da imate trajne posledice…” Bill je klimnuo glawom I nastawio da gleda kroz prozor sa suzama u ochima” Poshto ste uzimali antibiotike protiw bolowa,moracemo da sachekamo da izadju iz washeg organizma,da ne bi bilo posledica na operaciji…sa obzirom da je danas chetwrtak,to cemo werowatno uraditi u ponedeljak…” Bill je panichno pogledao doktora “A shta do tada da radim?”
“Isto shto ste radili owh dana…lezhali,odmarali sebe,I wash glas”
“Ali..owog puta bez antibiotika?”
“Pa da…ali wi idalje imate te antibiotike u krwi,tako da bolowe necete osecati” Bill je ispustio wazduh iz pluca koji je udahnuo posle saznanja da ce chekati do ponedeljka…
“Ah…u redu” pogled je usmerio opet ka prozoru,I dalji tok razgowora izmedju Toma I doktora nije ni chuo…gledao je kroz prozor ljude koji su uzhurbano trchali glawnom ulicom Berlina…
”Kad bi samo na trenutak mogao da budem na njihwom mestu…samo na…nekoliko minuta” mislio je I pogledom spazio zgradu preko puta…kroz prozore wideo je radnike kako uzhurbano idu po zgradi,sa nekim papirima u rukama “zashto…njima ne odu glasne zhice? Ko da im to treba…zar je bitno?” suze su mu se skupile u ochima,I kroz glawu mu je opet proshla uzhasna misao da on wishe mozhda nece moci da pricha…stresao se I trgnuo iste sekunde…u swest mu je opet ushao razgowor izmedju Toma I Doktora
“Ne,to nema weze sa tim shto jede,ali sumnjam da ce on imati neki apetit,tako da je swe jedno…” Tom je klimnuo glawom,tuzhno pogledao Billa I uzdahnuo “Mozhemo li nasamo da porazgowaramo…samo na minut?”
Doktor je potwrdno otworio wrata…Tom je lenjo ustao iz stolice I krenuo ka wratima…pre izlaska uputio je josh jedan pogled ka Billu koji ga je kao malo detence gledao,I same ochi su goworile”gde cesh?”
“Brzo se wracam bato…” nasmeshio se I izashao napolje…
“Doktore,slushajte,ja razumem owu situaciju,ali potrebno mi je da znam rizike…”
“Trenutno je optimizam najbolja stwar gospodine Kaulitz, ja …”
“Ne,hocu da chujem”
Doktor se nakashljao I upitno pogledao Toma…on je klimnuo glawom I doktor je pocheo
“Rizik nije toliko weliki tokom operacije,kolko posle nje…bitno je da se rana sama zaceli I da se on dobro oporawi…”
“znachi nishta ne zawisi od operacije”
“Ne,swe zawisi od nje,ali jako je mali rizik…”
“Zhelim da…bez obzira na swe,date SWE opd sebe pri owoj operaciji…”
“Narawno gospodine…”
“Hwala wam” Tom se nekako tuzhno nasmeshio I ushao kod Billa…zatekao ga je kako sedi zagledan kroz prozor,a jedna suza klizila je niz njegow obraz…

“Sada cemo was uspawati sa owim lekom…to ce wam dati potpunu anesteziju,I widecete,kroz pola sata,swe ce biti gotowo…owo je potpuna anestezija…”
“Bill je jako uplasheno klimao glawom…minut pre orpostio se sa drugom polowinom swoje dushe,I sada je lezhao u operacionoj Sali…Nije bio swestan,kako to da sestra opushteno stoji u majici na kratke rukawe,a on koji je bio u podosta debeloj pidzami,smrzawao se…zatim mu je kroz glawu proshla misao da je to zbog straha,I zaborawio je na to..
“Owa soba nema dushu “pomislio je I progutao lek…
“Laku noc Bill”ugledao je zadnje obrise sestrinog osmeha,a zatim samo crno…
i ja sam ...nastawak

“Kul”rekao je…
“Heeej pa moj glas je tuuuu” weselo je poskakutao,I nabacio najsladji osmeh…
“A ja sam…gde”
“Tu” chuo je nepoznat glas…
“Gde to tu…”
“Pa owde,kod mene “Chudno je gledao oko sebe,ali nishta…swe je bilo crno…to ga nije nimalo plashilo,jer je najzad imao swoj glas “Tom?”
“Tom nije owde…”
“zashto?” panichno je upitao neznanca
“Zato shto ti nisi u stwarnom swetu”
“Ja sam…mmrtav?” uplasheno je rekao
“Ne…daleko od toga…ti si samo pod anestezijom”
“A ti si?”
“Ja sam trgowac”
“Aha,lepo,pod anestezijom sam,a pricham sa trgowcem…deffo piosle owoga treba da posetim neku dushewnu bolniscu” pomislio je kad se ispred nuega stworila slika…slika meste gde je bio…sedeo je ispred neke tezge,u swojoj pidzami…na toj tezgi bilo je postawljeno mnogo koferchica…iza tezge stajao je chowek,u braon kaputu,sa braon kapom…ispod kape widele su mu se samo ochi,crne I tamne…nasmeshio se blago,uzdahnuo,zawukao ruke u dzepowe I rekao
“Ne…owako je sa swima…”
“Chekaj malo,ja nishta nisam rekao!!!???”
“Ni ne morash,ja te chujem I bez gowora”
“shta? Shta prichate bre wi..ili ti…shta god” Bill je panichno ustao sa stolice I odstupio jedan korak
“Smiri se dechko I sedi…prwo da se upoznamo,lajns,uprawnik trgowinske kuce dusha,I trenutno jedini radnik” chowek se nakezio I stawio Billu u ruke karticu…Bill ju je nezainteresowano stawio u dzep od pidzame,I uplasheno seo na stolicu…Ono dusha zwuchalo mu je kao neko ime za radnju
“Zanimljiwo ime”pomislio je, presrecan shto idalje ima swoj glas
“Aha,sam sam ga smislio” Bil je opet panichno pogledao choweka…”Kako radish to?”
“shta?”
“znash shta ja mislim?”
“Ahaaa…to je jedan od nashih proizwoda koji sam lichno probao da iskoristim” nasmejao se I samim tim zainteresowao Billa
“Proziwoda?znachi ja to mogu da dobijem?”
“Kupish…da…” nasmejao se a Bill je poskochio
“A chekaj,to wazhi samo owde,ili I kad se probudim?”
“I kad se probudish” chowek se opet smeshio
“Aaaaa kolko koshta…to?”
“Koliko imash?” Bill je panichno preturao po dzepowima,ali nishta osim jedne maramice,I chowekowe kartice nije nashao
“Uhmmm…”
“Ne brini,mi ne naplacujemo tako”
Bill ga je chudno pogledao
“Nego?”
“Mi kupujemo ono shto I prodajemo…talente…delowe dushe”
“Hah,pa koja je for a,ja cu tebi da dam talenat za…crtanje…a ti meni to?”
“Da,ali onda wishe nikad necesh moci da crtash”Bill se snuzhdio
“Kako to…necu?”
“Lepo,crtacesh kao dwogodishnje dete…ali trenutno,to mi ne treba,imam chitawu kolekciju crtacha”
“Nego?”
“Treba mi twoj glas”
“SHTA???”
“Jel hocesh owo…?”
“NE!”
“Dobro,kako hocesh…”
Chowek se idalje smeshio…
Billa je u tom trenutku prodmalo neshto,I osetio je weliki bol u grlu…pokushao je neshto da kazhe,ali je shwatio da mu glas nije kao pre
“Shta je owo”
“Operishu te…doshlo je do greshke…owakaw ce ti biti glas…zauwek…”
Bill se uspanichio
“SHTA?”
Nije upseo da se prodere onako jako
”Kako znash?”
“Ja sam swuda..i owde I dole,kod tebe…”
Bill ga je chudno pogledao
“Ali,kod mene taj twoj glas idalje wazhi,znash”
Tu je Bill wec krenuo da se premishlja”Ako mi je owakaw glas,bolje I da ga nemam…a owde imam zanimljiwu ponudu”
“Uprawo tako” Bill se josh nije nawikao da chowek razume njegowe misli,ali to ga je samo josh wishe primamilo da prihwati ponudu
“Hocu”
“Hocesh shta”
“To twoje,za moj glas…”
Slepo je werowao choweku,koji se zadowoljno nakezio…izawdio je koferchic,I dao ga Billu…
“Kako da znam da me nisi prewario?”
“Otwori pa widi” rekao je smireno chowek
Bill je pazhljiwo otworio kowcheg…chudno se osetio na trenutak,ali onda odjednom I swe snage otworio ceo kowcheg…
“Hey…pa owde nema nichega!!!” otwrao je usta,ali glasa nije bilo…Uhwatio se za grlo I panichno pomislio
“Au”
Chowek je cutao kao zaliwen,ali on je ipak chuo
“Widish da ima”
Bill se opako nasmeshio…nije ni razmishljao o posledicama….i shta ce biti kada se probudi…
“Kuuul…hwala” pomislio je,I u tom trenutku slika trgowca,koji se zadowoljno smeshio,I stawljao nowi koecheg u swoju kolekciju…mahao je,kada je slika potpuno izbledela…
________________________________________
”Biiil,probudi se,Bill Bill Biiil”
Osetio je ruku na swom ramenu kako ga drma,I otworio je ochi…iz prwe,swe je wideo kroz maglu…
“Tom” otworio je usta da progowori,ali owaj mu je stawio shaku preko usta…
“Cutiiii” on se samo smeshio a Bill ga je opet chuo…
“Owo ipak radi” nasmeshio se zadowoljno
“Smeshi se,to je dobar znak” chuo je Tomowe misli…
“Eh bato,kad bi ti samo znao zashto se ja smeshim” pomislio je Bill
“Pazi
bato,sada nastupa onaj glawni deo,10 dana cutanja…morash da
izdrzhish,za mene…molim te…” Bill je klimnuo glawom I pomislio’Ako cu
sa onakwim glasom da pricham posle 10 dana,bolje I da ne pricham…

Dsani
su prolazili…on je lezhao u bolnici,I jedini koji su mogli da mu pridju
su bili Tom,doktori I njegowa mama…Tom je bio uwek tu pored
njega,ewentualno 2 sata dnewno nije…Donosio mu je neke
cd-owe,hranu,dvd-owe,pisma fanowa,I od Gustija I Georga…doneo mu je
chak ceo dvd sa serijalom bekstwo iz zatwora…Bill je bio srecan,chuo je
shta drugi misle,I to mu je bilo uzhasno zanimljiwo…
10 dana kasnije,probudio ga je doktor…
“Gospodine…molim was ustanite”
rekao je I Bill je otworio ochi…
“Molio bih was, da nam uslishite zhelje I kazhete nam neshto”
Bill se nasmeshio, I ako je znao shta sledi…chuo je nedge u daljini Tomowe misli”Samo da progowori..Samo to…molim te samo to.”
Bill
se snuzhdio,I pomislio kako nije bilo fer shto nije mislio na Toma…ali
shta wredi,kad bi mu 100 puta gore bilo da progowori onakwim
glasom…Duboko je uzdahnuo I otworio usta…naprezao se istinski iz swe
snage,ali nishta…Toma nije smeo da pogleda u ochi,ali uskoro,iste te
ochi nashle su se tachno ispred njegowih...
”Ne ne ne ne Neeee” chuo je Tomowe misli
“Bato…bato reci neshto…”
Bill je opet ponowio isto, Ali nishta…
Tom
se prodrao “SHTA SAD OWO TREBA DA ZNACHI,PROSHLO JE JEBENIH 10
DANA,SHTA ON JE SAD ZABORAWIO DA PRICHA” besneo je I bacao stwari
unokolo,a onda shchepao doktora za grlo
“Wi ste rekli da nema
rizika…”kroz zube je goeorio” lichni sam swedok da on ni jednu jedinu
rech nije rekao za owih 10 dana…kako OWO objashnjawate doktore” Bill se
sklupchao I panichno zgrabio tablu na kojoj je pisao stalno…Za to wreme
doktor je bezuspeshno objashnjawao situaciju”Ja…ja uwerawam was da je
operacija bila uspeshna,ali owo se nikada nije desilo” Bill je wideo
kako Tom jache stezhe jadnog choweka,I brzhe bolje ustao iz
kreweta…ispred Toma je stawio tablu
“STANI…ne radi to…idemo
kuci,znam kako mi je,I znam zashto ne mogu da pricham,ali moramo da
idemo kuci,bice swe ok” bilo je nazhwrljano belom kredom
Tom je uzdahnuo I pustio doktora…pola sata kasnije,Bill je bio na putu da otwori wrata od sobe…nije ni razmishljao da
:”Ne
bozhe,molim te ne daj da mu se to desi” dolazilo je iz glawe osrednje
zhene,koja je drzhala za ruku choweka u krwi,koji je lezhao na krewetu
na putu ka operacionoj Sali
“Znala sam da ce uspeti” chulo se iz
dewojchicine glawe…drzhala je mamu za ruku,I srecno se smehila…njena
mama lezhala je na krewetu kod zawese broj 2…Bill je chudno gledao
okolo,I zagrlio samog sebe…Tom je to primetio
“Jel swe ok?”
Bill
je klimnuo glawom…nastawili su dalje,a Bill je odswuda chuo
glasowe…wishe nije mogao da chuje sopstwene misli,jer je swe to bilo u
njegowoj glawi…I samo u njegowoj glawi…pokrio je ushi I uleteo u
lift…doshli su do prizemoja,gde je bio parkiran Tomow auto…brzhe bolje
otishoa je do njega,I ushao unutra…Tom je ushao nekoliko sekundi
kasnije,zgrabio wolan I rekao “Bill sredicu owo…budi siguran” rekao je
a Bill je chuo drugu werziju”A kako klipane,KAKO???”
Bill je sagnuo
glawu,I chuo palenje motora…izashli su iz parkinga,kada je chuo
Toma”Treba ti swezh wazduh” iste sekunde prozor pored Billa se
otworio,I on se paichno zgrabio za ushi…chuo je misli swih ljudi koji
su bili napolju…pokushao je da wiche,glawa ga je uzhasno bolela…chuo je
swe jezike,swaku osobu je chuo shta misli…I ona koja je pored njega,I
ona koja je udaljena hiljadama kilometara od njega…prewishe glasowa je
chguo…Tom je zatworio prozor “Shta ti bi choweche?” upitao ga je…Bill
je klimao glawom,I napisao poruku na mobilnom”Samo wozi kuci…” Tom je
dodao gas,I nekoliko minuta kasnije bili su u swojoj garazhi,kada je
Bill shwatio da chuje misli swih ljudi sa kojima je u prostoriji…chuo
je swoju mamu,ali nije nikoga napolju,a garazha je bila zatworena…dok
ga je mama znazhno grlila mislio je”I shta sad?wishe nikad necu izaci
napolje?”


“Lezhacesh owde josh 5 dana, bice ti zanimljiwije”
Tom je rekao nekoliko sati kasnije…bill je tuzhno klimnuo gklawom I
nastawio da gleda film na tv-u…kada
“Film nastawljamo posle westi” usledile su glawne westi,a zatim
”I najnowija informacija,Bill Kaulitz u wechnom cutanju…Fanowi ochajni…
“Ja…ja ne mogu da werujem, saznala sam jutros i…ne,owo je nemoguce”
Swi fanowi Tokio hotela su u suzama,I ochajni…iapk
”Bill uz tebe smo,shta god da se desi”tuzhno su goworili nashim reporterima…
Naime,posle
operacije obawljane u ponedeljak ,doktor iz bolnice u Berlinu,dao je
exkluziwan izweshtaj da ne zna o chemu se radi,I da mora da uradi josh
neka ispitiwanja
“Hteo sam to odmah da uradim,ali gospodin Tom Kaulitz me je fizichki sprechio u tome” “
Bill
je panichno pogledao u Toma,koji se saw zacrweneo…chuo mu je misli
“Idem da ga ubijem…rodjenim rukama” lupio je rukom o sto,I krenuo ka
wratima…Dok se Bill ispetljao iz posteljine,Tom je wec izashao…Bill je
panichno otworio wrata za Tomom,I opet chuo uzhasne glasowe…zatworio ih
je…”Ali ne mozhe to da radi…izdrzhavcu” otworio je wrata I brzo izleteo
napolje…zwuci su bili swe jachi,I on se nekoliko metara kasnije srushio…

________________________________________
“Oh
diwno, opet je swe crno,bravo Bill” uhwatio se za grlo I nasmeshio”
HEEEY pa wratio mi se glaaaas” mislio je I ochekiwao da se odnegde
chuje neki eho…ali nishta…idalje je oko njega swe bilo crno…kada
“Prwi koji me je unishtio,PA KAKO MISLITE DA INSPEKCIJA BASH SADA DODJE…”
“Gospodine,wi
ste prodawac dusha,wi wrshite ozbiljan prekrshaj wec neko wreme,I
wlasti su pokushawali da was nadju,dok owaj echko owde swojom ljubawlju
to nije uspeo”
“Ma shta mi prichate,pa kod mene je njegow glas josh uwek,dzaba mu ljubaw”
Bill se okrenuo I wideo choweka koji mu je prodao talenat kako ga drzhe 2 choweka u plawom
“Pa zar pajkani I owde imaju plawa odela…pa gde wam je ukus ljudi” Bill je pomislio…chowek je cutao…nije ga chuo wishe…
“A kako to,ljubavlju?”
Bill je znatizheljno upitao
“Pa
kad wolish tog twoj retardiranog brata…znao sam da je owo opasan
posao,ZNAO SAM,ali eto,wredelo je,neka mala je ipak bila srecna shto je
mogla da pewa kao ti,dok sam ja uzhiwao u njenoj nadi”
“Kakwoj nadi”
“Lepo,nadi…nadi
da swe mozhe da bude bolje…uzao sam joj to,I dao joj twoj glas…obawio
sam uspeshan posao,mala je postala najtuzhnija osoba,a imala je twoj
chuweni glas”
Chowek je bezmuchno rekao I okrenuo se…u tom trenutku
slika je pukla na 100 delowa I Bill je opet osetio ruku na swom
ramenu…otworio je ochi…
“T…om?”
Tiho je rekao…Tom mu je stawo ruku Na usta…
”Cuti budalo,ne smesh da prichash 10 dana!!!” rekao je…
Koliko mu je samo drago bilo shto je swe bio samo san…nasmeshio se…Tom je rekao mami
“Smeje se,to je dobar znak”
“Eh
bato,kad bi ti samo znao zashto se ja smeshim” pomislio je Bill,I
okrenuo se na drugu stranu…prozor u sobi bio je otworen,a on nije chuo
nishta osim normalnog razgowora izmedju ljudi….

*Westi*
I
naime,posle nestrpljenja swih fanowa,a I nas samih,Bill kaulitz
progoworio je saswim normalno posle 10 dana cutanja…izjawio je da je
taj period za njega bio izuzetno tezhak,ali mu je drago da sada opet
mozhe da gowori…a mi se pitamo,kada on to nije MOGAO?”


THE END

super je!

Da! Extra!